Za divlju jagodu se kaže da je lažni hranljiv plod jer su pravi plodovi samo spoljne žute semenke izuzetne po svojim zaštitnim svojstvima. Oni sadrže elaginsku kiselinu - specijalno jedinjenje koje onemogućava izazivaće kancera da pretvaraju zdrave ćelije u zloćudne (kancerogene). Uz to nam donose tako potrebne vitamine i minerale, osvezavaju nas i neguju našu kožu.

Divlju jagodu su otkrili još nasi preci koji su živeli u vajatima identičnim ovima u našem etno selu Mačkov Kamen. Kasnije su saznali da je bila veoma cenjena u staroj Grčkoj i Rimu. U srednjem veku su je smatrali magicnom, a od 16. veka lekari su je ponovo počeli prteporučivati za lečenje različitih poremećaja.

Lišće šumske jagode je veoma bogato vitaminom C. Upotrebljava se kao jedna od najukusnijih i najboljih zamena za ruski čaj. Uvarak od lista i korena istovremeno je jedan od najkorisnijih, jer pročišćava krv, podstiče rad svih organa, posebno bubrega i smiruje živce (čaj od korena boji mokraću crvenkasto, no je to sasvim bezopasno). Obloga od zdrobljenih listova smiruje upale i ubrzava zarastanje manjih rana. 

Slatke šumske jagode u okolini našeg etno sela dozrevaju od početka maja pa sve do kraja avgusta. 

Za čišćenje lica, održavanje kože i svežinu tena, umesto gotovih preparata mogu se koristiti divlje jagode u vidu maski od zgnječenog ploda ili mleko za lepotu. Ovo mleko od svežeg soka jagode pomešanog sa malo svežeg kravljeg mleka nanosi se i ostavi nekoliko sati ili celu noć na licu, a potom ispere ružinom vodicom. 

Ako se pak odlučite za kampovanje u okolini našeg etno sela, sveže šumske jagode možete koristiti umesto paste za zube... 

Da li se sećate nekadašnje dečje zubne paste sa ukusom jagode, pakovane u crvene tube? Mi vam nudimo da dođete i napravite svoju zubnu pastu uz našu pomoć i savete. Može biti zanimljivo. Obećavamo. 

Kako pravimo pastu? Stucamo u prah pregrst listova i korenja šumske jagode, dodamo neki plod da bi dobili lepu crvenu boju, pa ga pomešamo sa prahom od krede. Od ovoga će desni ojačati, eliminisaćete zadah iz usta a zubi će vam biti čisti i beli. Deluje zabavno, zar ne?!

Vajat je u našem narodu vazda bio sinonim za sreću. Reč kao reč je turskog porekla, srpska bi bila pojat, klet ili soba, no u narodu se usadi taj turcizam i vajatom se nazivaše te divne drvene kućice koje se praviše po dvorištu. Milorad se tog dana vratio iz šume, deljao je hrast koji posekoše Dragorad i on. Pravio je daske, testerom po koju je išao do Višegrada na pazarni dan. Želeo je da napravi najlepši vajat na planini. Anka je samo takav i zaslužila. Ona je od svoje nane naučila da spravi kore za pitu, i od sira koji je sama pravila pekla je najlepše gibanice u selu. Po mirisu su svi znali kada Anka peče pitu. Milorad je njeno ime na usnama imao kada je daske deljao. Volovima su ih vukli ka Miloradovoj avliji, a pomogoše i Radomir, Miloradov otac i Miodrag, brat mu. Kako je vajat bio na padini, oni uzeše kamen i ozidaše temelj, na njega staviše bukove trupce i palamarima ih pričvrstiše. Još od rata čuvaše te velike eksere, jer je Radomir znao da će i u njegovoj avliji nići vajat jednog dana. Crep kupiše kod Ilije, on ga ispeče podno starog rudnika, dole gde je zemlja za crep najbolja i prodade po najboljoj ceni. Ilija i Radomir su svoje vajate gradili, kao što i Milorad i Dragorad sada spravljaju ovaj. Uspraviše grede i upreše ih drugima, te napraviše sekirom kanale da se daske same drže jedna za drugu. Ekser je skupa roba ovije dana, ali je Milorad majstor sa drvetom. Grede usekoše da daske same legnu i one dadoše čvrstinu građi. Radomir donese rakiju i uz tiho pojanje oni radiše do mraka. Kada sunce zađe za šumom, pozdraviše se i Milorad ode sa Radomirom u veliku kuću. Jutro zateče Milorada kako nosi vodu Anki svojoj, ona obeća da će mu spremiti pitu, a on joj reče da će joj izrezati ukras na pragu, samo za njene oči. Dok se daske popeše uz uspravne grede do njihove visine, Dragorad je već završavao jake grede da poveže stubove. Ostalo je da svi zajedno postave grede za krov na četiri vode, da okače maramu na vrh, da se zna kada se krov gradi. Crepom ga pokriše za dva dana i Milorad bi srećan što je sve leglo kako treba. Baba Rosa je zaklala pile i spremila supu i kuvanje, sledećeg meseca će Anka i Milorad pred Oca Nikolu, na venčanje. Te su nedelje svi slavili u selu. Svadba nije bila velika, ali su došli svi Ankini i Miloradovi prijatelji. Anka je od baba Rose dobila dukat koji je nosila na nedrima i sa njim je bila sjajnija zvezda od Danice u junu mesecu. Uveče su otišli do vajata, Milorad je poneo lampu od loja, ali je Anka tek ujutru videla šta je Milorad urezao na pragu njihovog vajata. To veče je lampa gorela dok je bilo loja u njoj, a jutro je donelo najlepšu šaru koju je Anka ikada videla na drvetu.

Danas su Anka i Milorad na nekom drugom mestu, a njihov vajat je posle njih bio i ostava za komine i za kukuruz, i bio je mesto gde su deca bežala od kiše. U njemu su i ovce zimile jednu zimu. Ankini i Miloradovi Ilija, Milica i Dragoljub su izučili škole i otišli u beli svet, a sada njihovi unuci možda čitaju ovo dok njihov vajat nađe mir na Mačkovom Kamenu, gde čeka da neko ispriča priču o najlepšoj šari na drvetu koju je Anka ikada videla.

To vam je priča o vajatu, a svaki ima po neku šaru...

D.